O mobingu – dok još traje
          Zavidni ste? Ljubomorni na tuđe kvalitete koje ne posedujete? Frustira Vas razmišljanje o sopstvenom životu koga, ustvari, nemate? Licemerni ste? Pritvorni? Niste kreativni, nemate nikakav talenat? Nemate samopoštovanja?
          Nema razloga za brigu, za Vas nema zime, jer ste rođeni mober!
          A pošto ljudi u 90 i kusur posto slučajeva ćute, samo je važno da pronađete žrtvu, što i nije teško, imajući u vidu kukavičluk, strah, nedostatak novca za dugotrajne sudske sporove sa uvek neizvesnim završetkom, sindrom „neće se to meni dogoditi“ i ostale nečojstvene i čojstvu i junaštvu neslične osobine kojima raspolaže ta ogromna većina radnoaktivnog stanovništva naše države.
           Ali, da biste stekli neophodni uslov, morate se izboriti za neko šefovsko mesto. Značaj funkcije nije presudan, mada…. Što viša pozicija, to šire polje Vašeg moberskog delovanja.
           Dakle, zasučite rukave i pobrinite se da stignete do što višeg ranga. Podrazumeva se da ćete, tokom svog uspenja, gaziti sve one vredne i pametne, obrazovane i pristojne ljude – šta Vas briga za njihovu kreativnost, za njihove kvalitete koje ne posedujete ni u tragovima? Nebitni su. Vi ste važni! Vi i samo Vi, dobro zapamtite. Ako ne ide milom, primenite silu. Ucenjujte ljude, pronađite im slabe tačke, pretite im, uvucite se u analne otvore svih onih koji mogu da Vam pomognu u ovom poduhvatu, pronađite svima onima koji Vam se ispreče na putu Ahilovu petu. Ah, da – niste dobacili do grčke mitologije, pa niste ni čuli za Ahila? Nije od značaja, to je i tako neki bezvezni lik.. Neki junak koga su krasile divne osobine, a pre svih – etika. Ali, koga to još, uopšte, zanima? Vas, svakako, ne zanima. Vi imate svoj cilj: stići visoko.
          Naravno da je nebitno što ne znate da radite posao na koji ste se ustremili svim silama. Jer, kada se jednom popnete visoko, zacementiraćete se i ostati u fotelji dokle god Vas neko ne ostruže špahtlom.
          E, a u međuvremenu, eto Vama divote: svi oni sjajni ljudi, puni snage, elana, energije, oni koji su već stekli reputaciju u firmi u kojoj ste se, sa teškom mukom, uz gorepomenute pretnje, ucene i ostale ljigavštine, izborili za šefovsko mesto, koji imaju stručni dignitet – a Vi ga, naravno, nemate, niti ćete ga ikada steći, svi oni dobri drugari, prijatelji, koji su Vas često vadili iz neprilika zbog Vaše tuposti, neznanja i nepismenosti i time, iz nehata, pomagali da se uzverete u visine i ne sluteći da ćete ih sve zatući lopatama čim se ustoličite, postaju Vaša meta! Eto Vama zadovoljstva, eto Vama prilike da lečite svoje komplekse, svoje frustracije, svoju patologiju!
          I to što ste nezadovoljni svojim praznim i glupavim životom, što nemate sređen život, srećan brak, porodicu, ugled u društvu, što ste prinuđeni da boravite u guzicama onih koji su iznad Vas – biće kao rukom odneto kada počnete da blatite, šikanirate, ponižavate svoje podređene, da im oduzimate poslove, da se iživljavate na razne načine.
          Pustite mašti na volju!
          Uskratite im, recimo, sve informacije, izolujte ih od onih koji su Vam lojalni – a biće takvih, takvi se uvek nađu… Vi ćete ih naći, znate već gde – u Vašoj sopstvenoj guzici, kao što i Vas tamo nalaze oni kojima ste se Vi učepili, poprečujući se tako da drugi ne mogu da stignu na red. Pa, ko pre devojci, znate već te starovremske mudrolije nekadašnjeg ponositog, visprenog, plemenitog i mudrog srpskog naroda…
          Nikada nemojte smetnuti sa uma da ste Vi lišeni moralnih skrupula – moral je i tako prevaziđena kategorija, a Vi ste osoba koja prati takve modne trendove. Jer, etika bi Vas mogla sprečiti da se razmahnete u svoj svojoj veličini, kao i veličini sopstvene ograničenosti. O tome vodite računa. Zato izbrišite iz memorije sve ono čemu su Vas učili Vaši preci, ako ste imali tu nesreću da Vas uče vrlinama i da Vam savetuju put časnog i plemenitog života. Taj besmisao Vam je čist višak. Ima dovoljno onih koji žive po moralnim normama, ponašajući se empatično i prema psima lutalicama, a kamoli ljudima. Ali, to nije Vaša priča.
          Naravno, nemojte nikome verovati – jer je to poverenje koštalo zdravlja, a zamalo i života sve one koje ste uspešno gazili na putu ka svom malom tronu sa koga možete bezbedno da manipulišete onima koji Vas se plaše, što to i jeste bio Vaš cilj. Jer, možda bi Vas neko od onih koji Vam sada ljube stope mogao urušiti, ne bi li se popeo na Vašu poziciju, ne daj Bože. Taj strah koji osećate, tu pretnju u svemu oko sebe, to je onaj pozitivan impuls koji će Vas još više ojačati, jer što se više plašite, to bolje gazite one ispod sebe. Ni slučajno ne zaboravite one koji su Vas, dok ste još bili sitan šrafčić na hijerarhijskoj lestivici, slali po burek ili cigarete. Njih posebno nagazite, dobro im zatucite glavu da se ne bi uskopistili, pa Vas oni rušili. Nikad se ne zna. Na stranu što su Vam sada odani. Ili, baš zato što su Vam sada odani.
          A to što ste usamljeni, zanemarite. Šta će Vam prijatelji? Oni nikom dobra nisu doneli, pa neće ni Vama. Vama su potrebni podanici koje ćete šikanirati i unižavati, jer je to jedini put i način da ostvarite sebe – kad već niste u školi, na fakultetu, u komšiluku, porodici, onda tu možete i morate ovde.
          Ne zaboravite, Vi ste zlostavljač, mober i kao takvi morate da stvarate nejasne situacije, da pojedine iz svog radnog i inog okruženja ignorišete, da svoju odgovornost prebacujete na svoje podređene ili na „situaciju u državi i  društvu“, da parazitirate na eventualno negde, sasvim slučajno zaostaloj vitalnosti svojih žrtava i da primenite još niz drugih finesa kako biste izgradili svoj autoritarni stav, kako biste vladali i svim tim radnjama prikrili svoju inferiornost na svim životnim poljima. Zato budite arogantni, nedodirljivi, neka Vaš pogled bludi negde iznad glava Vaših poređenih – nije važno što ni Vi nemate pojma u šta i gde blenete, važno je da svi oni misle kako se po Vašoj glavi roje neke blistave misli, pa Vam taj odbludeli pogled pomaže da ih sublimirate. Nepoznata Vam je reč sublimacija? Ma, da. I to je nešto iz latinskog koji, čak i ako ste ga imali među predmetima, niste učili. Ko normalan uči mrtav jezik?!
          Teror koji ćete permanentno sprovoditi i koji predstavlja za Vas igru moći, za cilj, u osnovi, ima sprečavanje solidarisanja drugih zaposlenih sa žrtvama koje zlostavljate, jer žrtve neizostavno moraju biti sasvim izlovane! Naopako da se šetkaju Vama ispred nosa i da Vas podsećaju koliko ste jadni i mizerni u svojoj željenoj i nikad dosanjanoj veličini! Zato ćete svoje nasilničko ponašanje prema žrtvama sprovoditi permanentno, jer će to kod drugih izazvati strah i bojazan za sopstvenu egzistenciju, ili strah da bi i oni mogli postati žrtve.
          Zašto je to dobro za Vas?
          Prvo, i treba da Vas se plaše, mali i jadni miševi  koji se počesto zafrljače padežom, o akcentima da ne govorim. Ali, samo ste Vi onaj pravi sociopata koji nema  apsolutno nikakvih skrupula. Zato i jeste morali da kopate i rukama i nogama i zubima, da zloupotrebljavate dobronamernost svojih kolega ne biste li stigli tu gde jeste – na svoj mali tron. Ne, nije važno što je tron mali. Važno je da se Vi osećate kao gromada na tom trončiću, jer je to rezultat Vaših silnih dupeuvlakačkih aktivnosti koje su tekle godinama. I treba da se osećate kao gorostas! Ej, trebalo je to sve stići i postići!
          Drugo, mnogi od njih će se sa Vama solidarisati. Pa čak i ako ne budu Vaša produžena ruka – OK, ne mogu svi ni biti Vaša produžena ruka, da se razumemo, jer i za to treba imati smisla i urođenog podaničkog talenta – biće, svakako, prećutno na Vašoj strani i, ako ničim drugim, oni će ignorisanjem stvarnosti i ponašanjem kao da se ništa ne dešava, glorifikovati Vaš uspeh!
          Na kraju krajeva, do pozicije na kojoj se nalazite, vi, moberi, i tako stižete nezasluženo, sa aspekta ličnih i stručnih kvaliteta, koristeći sve ono što Vam je na raspolaganju, a što smo već apsolvirali. Ne, nije to autohtoni makijavelistički model – ovo su uspenja spektakularnija od svih nebuloza do sada viđenih!
          I zato ne dozvolite da Vas parališe taj iracionalni strah da ćete izgubiti svoj mali presto i sitne privilegije koje uz njega idu, jer dokle god imate svoje vredne pomagače, kukavice i gubitnike, nema bojazni da će se to dogoditi.
          Podrazumeva se, bežite glavom bez obzira od direktnog razgovora sa svojim žrtvama, jer bi se moglo dogoditi da ne umete da se odbranite od argumenata, daleko bilo. Zašto je važno da ovo zapamtite? Zato što biste se mogli osećati ugroženo, jer bi, u tom slučaju, trebalo da razgovarate sa intelektualno jakim osobama pred kojima igranje uloge Boga koju ste sebi dodelili – ne prolazi baš lako, što znate iz vremena kada ste bili prijatelj sa žrtvama, doduše pritvorni prijatelj, ali broji se…. Sve ono što imate da saopštite svojim žrtvama, obavezno odradite preko posredika i poslušnika, jer kada njima diktirate šta sve treba da kažu Vašim žrtvama, jedino tada dobijete snagu i inspiraciju da to izgovorite u jednom dahu. Ovde se, ipak, moraju uzeti u obzir Vaša intelektualna i emocionalna ograničenja, zato oprez!
          Da ste lukavi i da imate sposobnost manipulacije, to znamo i to su osobine koje su među najpoželjnijima: pored agresivnog i monstruoznog, sa jedne strane, Vi imate ono ljubazno, servilno, ulizičko ponašanje prema nadređenima, odnosno onima od kojih u bilo kom smislu zavisite, jer na svoje kvalitete i tako ne možete računati. Oko toga smo se već na početku složili. Dakle, nesporno je da ćete zadužiti ljude iz svoje okoline, da ćete im isplaćivati honorare, neke ćete čak i zaposliti – znate Vi već iz kojih i kakvih razloga, u to nema sumnje, a razlozi su, ne naravno, u Vašoj humanosti, nego u Vašoj sebičnosti i stvaranju oslonca i ohrabrenja za strahove i frustracije koje osećate… Ah, Bože moj, ništa nije savršeno.
          Na kraju, ne zaboravite da ste Vi osoba sa ozbiljnim poremećajem ličnosti, a moguće je da imate i neko ozbiljnije psihično oboljenje koje ćete, naravno, uvek vešto skrivati i to će ostati zauvek Vaša mala tajna. Doduše, malo vičniji psihijatar bi Vas lako prozreo, jer uglavnom niste savladali normalnu, pristojnu i prisnu komunikaciju, zato što čak ni za to niste dovoljno sposobni.  Jednostavno, nije svakom dato umeće vođenja civilizovanog dijaloga, pa kada ste u neprilici,  pribegavate humoru koji je, naravno, u skladu sa Vama i Vašom ličnošću – sirov i vulgaran.
          Nije potrebno da osećate ikada ikakvu krivicu u odnosu na žrtve, jer su u Vama, srećom, empatija, ljubav, poštovanje, humanost – potpuno zakržljale. I savršeno je ako ste postigli da Vas se žrtva plaši! To je, u osnovi, ono čime se Vi hranite i čime pokušavate da zalečite sve svoje nedostatke, psihotična osećanja, frustracije…
          Ali… Dogodi se, doduše ne baš često, na Vašu sreću i radost, da se neke žrtve ne uplaše Vaših monstruoznih i bolesnih poteza. Jednostavno, neko prosto odbija da bude žrtva. I ma koliko se Vi trudili da je maltretirate, ma koliko da je izolujete, zastrašujete svojim ponašanjem, ignorišete, ma koliko se trudili da je unižavate, da joj urušavate ljudsko dostojanstvo – ona odbija da se tako oseća i da se tako ponaša. Odbija da je uništi takav, kvalifikovani psihopata kakav ste Vi.
          E, tu nema pomoći. Vaša kapitulacija će, u tom slučaju, biti neizbežna. Ali, kažem, retko ćete naići na takav problem, tako da – uživajte u svom razmetljivom ponašanju, mali, bedni stvore i patite se u svojoj moći i prepotenciji, uz inforamaciju da, uz svaku prepotenciju, obavezno i neizostavno stoji neka impotencija. A Vi najbolje znate na kom se polju ta impotencija nalazi.
          Srećno Vam mobingovanje!
          Dok još traje.
Advertisements