„Сила се сме користити само као одговор на учињену неправду и само на једнак начин. Стари завет то изражава ставом „око за око, зуб за зуб“, а Нови завет у овоземаљском животу иде до крајњих граница и захтева праштање, измештајући успостављање једнакости, па дакле и кажњавање, у оностраност – после живота и препуштајући суђење Богу.“

Srpsko (više puta „reformisano“) pravosuđe se ne kači ni na Stari, ni na Novi zavet.
Srpsko (više puta bezuspešno reformisano) pravosuđe se kači na nepotizam, korupciju, partokratiju i druge devijacije koje svet video nije!

Srpsko (nikad k’o svet reformisano) pravosuđe spada u svetske kuriozitete, kao što je, na primer, Đavolja varoš.

Srpsko (takozvano!) pravosuđe se lako nagodi sa Srpskom Majkom koja, od opljačkanih ko zna koliko miliona evra, istom udeli jedan miliončić i kupi slobodu, sa Miškovićem koji se, kao iskusan poslovni čovek, pogodi đuture i za manju sumu, da ne nabrajam Caneta i ostale prikaze.

Zato, srpsko (bedno!) pravosuđe normu gradi na lažnim optužbama koje proglašava istinitim, na odbacivanjima krivičnih prijava podnetih protiv kriminogenih spodoba koje bi prodale i mamu i državu u paketu zarad fotelje za koju se grčevito drže, na privođenju uličnih preprodavaca što prodaju gaće i čarape na kartonskim kutijama koje proglašavaju generatorima „sive ekonomije“, na predanom radu komunalne policije koja naplaćuje porez na vazduh, na izvršiteljima koji otimaju od sirotinje da bi masnim guskama podmazivali guzice, etc.

Što se mene tiče, srpsko pravosuđe treba staviti van snage, onako, institucionalno.
Ukinuti ga Ustavom.
I primenjivati odredbe iz Starog zaveta.
Do daljeg.
Do uvek, možda?

(To što ima korektnih ljudi u srpskom, takozvanom, pravosuđu, što ima onih koji pošteno rade svoj posao, uopšte ne umanjuje moj gnev i utisak koji sam i na ličnom primeru stekla. Jer, od toliko izvitoperenosti i bolesnih mozgova, ti normalni ljudi ne mogu da dođu do izražaja.)

A ni Strazbur nije preko sveta, zar ne?

Pravda_1004

Advertisements