Trixoi

 

Kada sam pre trdesetak godina bila u Turskoj, u Istanbulu, samo je poneka starija žena nosila zar. Čak i Iranke koje su danas pokrivene od glave do pete, tada su imale otkrivena lica – to su bile, uglavnom, one koje hodočaste sa svojim porodicama, viđala sam ih oko Sultan Ahmet džamije, poznatije kao Plava džamija. Danas, vidim, zar se vratio u još radikalnijem izdanju, burke nose mnoge islamske žene i, eto, tema se nameće sama po sebi.

Šta se to dešava u muslimanskom svetu proteklih par decenija? Šta je to uticalo da se islam u ovolikoj meri radikalizuje? U čemu je tajna višedecenijskog orcanja talibana po Avganistanu, pa diljem Azije i Severne Afrike? Da ne pominjem Al Kaidu i njihvo divljanje po čitavom svetu? Je li to imperijalistički rat u novom ruhu?

Šta čini hrišćanski svet, šta judaizam, gde je budizam u toj priči? Mislim, gde su svi ti poglavari drugih religija? Da li se sastaju, divane li štogod? Čisto sumnjam. Sudeći po ovom našim zadriglim popovima – čast i čest izuzecima, ali baš su izuzeci! – glade svoje brade, zulufe ili ko šta već ima na raspolaganju i prebrojavaju zgrnuto bogatstvo. Naši ne prolaze loše, ali katoličko sveštenstvo na institut indulgencije prolazi još bolje. O rabinima ne znam mnogo, pa ne mogu ni da zauzmem stav. A tek o budističkim sveštenicima – mada oni slove za skromne duhovnike. Nisu alavi kao ovi, zapadnjački.

I kao što bi Mustafa Kemal Ataturk, dok je bio živ, sve religije potopio na dno mora, iskreno – i ja bih. Ne spadam u religiozne osobe, bar ne na uobičajeno prihvaćen način. I inače ne robujem klišeima, čak ih i prezirem, sa razlogom. Dakle, moj odnos prema religiji bi se mogao omeđiti deizmom koji, u osnovi, i nije religija, jer se odnosi na ukupan univerzum. Ne sporim da postoji Bog, tvorac svega i svačega, da postoji neka vrsta univerzalne pravde po kojoj sve dođe na svoju meru. Ne verujem u natprirodne pojave, nisam sklona teorijama zavere, što znači da nisam pogodna ni za kakve manipulacije. Žalim slučaj.

I ne samo što sam se svesno opredelila za deizam, ili je mene deizam pronašao, ja sam istovremeno i agnostik – što ne umanjuje moju potrebu i želju za saznanjem, iako je jasno da se ne može sve saznati, u sve proniknuti. Ali, nauka je tu, razvija se na očigled nas, savremenika, grabi koracima od sedam milja ka… ka čemu? Eto zgode za verujuće, a prepreke za gnostike.

Nije samo Ataturk bio ogorčeni protivnih verskog fundamentalizma i religija uopšte. Naprotiv. Kroz filozofiju prosvetiteljstva susrela sam se sa Volterovim i Rusoovim delima – sličan način promišljanja i shvatanja sveta, nastanka i trajanja. I skoro istovetan način poimanja zloupotrebe religije kroz istoriju čovečanstva.

Poznat je Volterov uzvik, povodom klera i crkve: „Smrvite bestidnicu!“ Ali je isti taj Volter govorio: „Ako Boga nema, treba ga izmisliti.“

Forsiranje religije, stvaranje verskih država od postojećih sekularnih, može imati više povoda, ali je u suštini sledeći razlog: religioznim ljudima se lako manipuliše, jer se sve svodi na jedno jedinstveno objašnjenje – Bog je tako hteo. I sve se pripisuje Božjoj volji, smrt bližnjeg, sopstvena smrt. Upisivanje u večnost. Uz obećavajuće šetnje po rajskim vrtovima, u zagrobnom životu.

Iz tih razloga, valjda, u selima koja nemaju čestitu školu, zdravstvenu ustanovu, niču bogomolje kao pečurke – crkve, džamije, adventistički hramovi i šta sve ne od aktuelnih religija i nepriznatih sekti! Treba li posebno pominjati razdor koji vernike sukobljava čak i u okviru iste religije, a kamoli različitih? Šiiti i suniti? Hasidi i ostali judaisti? Pravoslavni i katolici? Katolici i protestanti? Predugačak spisak.

Naravno, sve ovo ide u prilog vladajućim elitama, jer je ovo jedan od odličnih načina održanja na vlasti. A dok je religija, verskog trvenja, ratova u Hristovo ili Alahovo ili ne znam čije ime i za čiji račun, oni na vrhu piramide vlasti nemaju problem. Imaju obavazu da, zarad sopstvenog blagostanja i blagoutrobljenija, potpiruju mržnju i zlo u onima kojima mogu da manipulišu.

Misleći ljudi su distancirani od takvih provokacija. Pa i kada su verujući, ne prihvataju uloge marioneta.

 

 

 

 

 

 

Advertisements