bg (5)

Pre neki dan, krenem na posao (ovo za neupućene, jer upućeni znaju gde idem u osam i ostajem do četiri posle podne, svakodnevno) autom. Na onoj mojoj čuvenoj stanici, gde sam zimus uredno čekala seljobus, gužva neka, valjda letnji raspored časova, smanjili broj vozila, računajući da će narod, opremljen vaučerima, pa silnom lovom, regresima za godišnji odmor, odlepršati u neke morske predele, planinske, ko gde i dokle dobaci. Ma, kakvi. Moji saputnici od proletos se još i namnožili! Oni, grešni, ni zavičaja nemaju…. Ovo ovde im je sve i svja.

I tako, čekam da se prvo iskrcaju malobrojni koji, ili prelaze ulicu poradi posla u nekad našem, poznatom i nadaleko čuvenom „Torlaku“ koji je sada u posedu belosvetskih protuva (jer, multinacionalni kapitalizam, etc.), ili čekaju neki drugi seljobus – jer je ova stanica kao ranžirna rampa, pa se narod opredeljuje gde će, šta će i kako će. Bar tu mogu da budu individualisti.

Kako sam se pomerila skroz desno, do ivice trotoara, ne zato što tako volim, nego da izbegnem neke neravnine, nastale na čudnovat način, neposredno posle prošlogodišnjeg renoviranja ove ulice, vidim scenu na zadnjim vratima seljobusa.

Žena srednjih godina – šta god to značilo, da sad ne elaboriram, pokušava da uđe u autobus koji nije niskopodni, nego ona starija varijanta, sa par stepenika do platforme, ali ne može da zakorači dovoljno da bi se popela, jer ima usku suknju. Muči se, sirota, proba levom nogom, ne ide. Zastane, pa pokuša desnom, a malo kao podigne tu nesrećno odabranu suknju… Ne može.

Neki ljudi koji stoje iza nje i čekaju, odoše ka srednjim i prednjim vratima. Neki ostali iza nje i nestrpljivo je požuruju… I ko zna dokle bi to tako išlo, da se nije pojavio jedan baja koji je do tada sedeo na zidu ograde, u hladu velike krošnje drveta, pa se nije ni video od stabla. Priđe čovek, razgrnu one nestrpljivce, uhvati ženu za zadnjicu, podiže je i ubaci u autobus.

Au.

Uđoše i ovi što su cupkali iza žene.

Baja se vrati u svoj hlad, sede i zapali cigaru.

Krenuo seljobus, krenula i ja za njim, lagano….

Eto jutarnje epizode. I da se smeješ i da plačeš.

Zavisi sa koje si strane situacije. I akcije.

Advertisements