Da li ste ikada poredili, recimo, mostarsku petlju ili bilo koju – može petlja kod Autokomande, nadvožnjaci po Novom Beogradu, kod Plavog mosta… sa Kineskim mostom?

Nije problem sa mostom kao takvim, mada Kinez nešto zvrnda, bruji – valjda zbog sajli? – čak je i širi od Gazele, ni to nije sporno… Problem je u prilazima, ulazima, izlazima, širini traka… Čitava ta skalamerija od Kineza liči na plastične dečje tobogane, u odnosu na gorepomenute, građene pre četiri banke.

Da se razumemo, nisam nikada bila fan našeg pokojnog, doživotnog druga precednika TitE, a posebno ne posthumno – ne preferiram nekrofiliju, dabome – ali ono što je građeno onih godina, to, brate, i traje.

Vozim po Kinezu, vidim piše „Obrenovac“, ali posle izlaza?!

Je l’ to neka nova moda? Jao, uopšte nisam moderna – ja bih tu tablu okačila na sto metara pre isključenja. Bar.

Jedino mi se na Kinezu dopadaju ove izrezbarene bele linije koje opominju vozače da su se suviše približili ogradi – onako škriputavo, do koštane srži da se čovek naježi od tog zvuka, krika, na šta već liči.

Do tramvajskih šina u podnožju Drajzerove, sve je kao igračka… I kružići od kružnih tokova, i izlaz za centar, i za Banovo Brdo, preko hipodroma. Smešno. Naša pokojna Tejka bi rekla: k’o špileraj.

Tek od Miloševog konaka ide ozbiljna priča. Ozbiljan uspon. I ozbiljna gradnja. I sad, kada se uporede, recimo, blokovi oko Sava Centra i u Trećem bulevaru, odnosno Milutina Milankovića, oni do Super Vera, kako to monumentalno izgleda u odnosu na ove zbijene, novosagrađene višespratnice oko Hrama Svetog Save!

Ne mogu da se ne setim svoje davne posete Kopenhagenu – imala sam sreću da u tom prelepom gradu boravim u dva navrata, kod tetke i teče (teča je radio u diplomatiji). Kada šetate ulicama starog dela Kopenhagena, vi ne možete na osnovu prizemlja uopšte znati da li je to zgrada stara dvesta godina, ili je sagrađena i useljena onomad. Sve mora biti usklađeno na najbolji mogući način. Tek ako pogledate gore, vidite razliku, pa i ona nije drastična, jer su investitori i graditelji u obavezi da prate liniju postojećih građevina. I što se tiče visine, naravno. Tako je, recimo, najviša zgrada u Kopenhagenu u to vreme bila SAS kompanija – ne verujem da je tu nešto drastično menjano. I ne računam novi deo Kopenhagena gde, opet, nema tridesetospratnica….

Gde ja odoh? U jednu od najbogatijih ekonomija na svetu. U zemlju u kojoj su ljudi, prema istraživanjima, nasrećniji.

Svašta od mene.

most-ade-najlepse-slike-3

Most na Adi, fotografija pozajmljena sa opusteno.rs

 

 

Advertisements