A što ti nisam marila za one „poštene“, ne mogu ti iskasti. Šta mi tu uzmu govoriti o njinom poštenju? Te, ja sam poštena, te, ja nikog ne gledim. Mani me s tim divanom, ništa ti ja to ni ne verujem. Ako je neka poštena, ondak se to zna, ne mora se busati u grudi s njenim poštenjem. Ako nije, i to oma izađe na videlo. Selo je to, ne moš se ništa sakriti, sve i da oćeš. Što kažedu, zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju. A di ima dima, ima i vatre. Ne moš ti svetu zatvoriti usta.

Bila neka, ne moš se ti ni sećati, da je sad ne imentujem, pa ostala mlada udova s dvoje dece. Čovek joj umro od jektike. Ko da je jedan umro. Pa umro je i moj Baća, što ga nikad prežaliti ne mogu, dok sam živa. Po njim sam i mom Baćku nadenula ime, da me stalno seća na mog brata. E ta udova. A u bogatu kuću se udala, ta niko nije ni znavo šta su sve imali, i zemlje, more jedno, i konja, i krava, i svinja, i dve kuće u Zemunu, baš na Kalvariji, ako znaš di je to? Onako lepe, jedna na lakat, baš velika, a druga oma tu u sokaku, i u njojzi dućan. Imali su i sluge i sluškinje, ta jedanput bogati. A samo tog jednog sina što je, siroma, umro mlad, a iza njega ostala ta njegova udova i dečica, jedno drugom do uva.

Kad, jedared, pročuo se glas da se ona, ta udova o kojoj ti divanim, vole s jednim njinim slugom. Iju, bruke i sramote! Sretnem ja Dušu Krniću, pa je to baš i pitam, je l, Dušo, jes ti čula to i to. Ona meni kaže, strina Ogla, pa to znadu celi Banovci. Nemoj kasti? Ja otoič čula, pa reko da te pitam je l znaš nešto o tim? Kako ne bi znala, uvatili su i na gomili. Napako. Otkud dođe da se gazdinska snaja, pa još udova, vole sa slugom! To je štogod.

Čula ja to i bome i od drugi, al i poboravila. Ko će se svega i setiti. A tek taki gadiluka.

Kadgod, pošla ja u vinograd, dospela slankamenka, a baba i mati najvolijedu baš slankamenku, jel ima tanku ljusku i sitno seme, a ostali brez zuba, pa im to zgodno. Malo grožđa i leba, i eto ti lepe rane. Ponela korpu, pa ću nabrati i vinogracki bresaka i koju krušku ako ima zreli. Kad, odud ide ta udova, što ti o njojzi divanim. Sretne ona mene, baš kod Budovara. Ja da pređem preko, kad ona meni, dobar dan, strina Olga, nešto sam te tela pitati. Pitaj, kažem ja i gledim u nju, pa se setim onog što sam čula. Nije lepo, kaže ona meni, da pričaš kako se ja volem s našim slugom, ja sam poštena žena, napaćena, greota da se tako nešto o meni divani po selu, a najposle to nije ni istina. Ti, strina Olga, najbolje znaš kolko sam ja mog Batu poštivala i kolko smo se voleli, otkud bi se ja sade s makar kim volela, pa da je gospodin, a kamoli sluga…

Gledim ja u nju, ta ni ne slušam je šta mi divani, neg već vidim tamo preko, Marići okopavadu njin bostan, pa se setim da i prečekam, a ondak ovoj „poštenoj“ udovi da ja odgovorim!

Ko da su me, curo, čuli. Eto nji, pa u ladovinu, u vrbe, oma pored Budovara. Još čestito nisu ni seli, a ja naglas, da me čujedu na kraj Ciganskog šora što oma tu počinje, a kamoli Marići. Iju, snavo, pa ja nisam ni znala da se ti voleš s tvojim slugom! Eto, sad od tebe čujem! Pa je l bar štogod? E da sam juče oči sklopila, ne bi verovala, al kad ti kažeš, ondak ni ne sumljam. Voleš se sa slugom? Nek ste vi živi i zdravi, mladost traži svoje, šta ćeš. Batu si saranila, kapital će ti ostati, moš se voleti s kim god oćeš, od volje ti.

Poštena udova očla sva pokunjena. Nije sa nadala ovakom kolaču.

Kazla ja to, pa preko brvna kod Marići, da se i s njima izdivanim, pre neg što odem u naš vinograd.

Glede Marići, načuljili uši da im koja ne promakne, a ja sva sretna što sam tako kazla. Mislim se, idi u očin i ti i tvoje poštenje. I šta se mene tiče s kime se ti voleš i ne voleš. A onoj Duši Krnićoj ću tek očitati, samo da je sretnem, lažara jedna belosvecka. Ona mi sve i kazla, pa posle ispalo da sam ja „poštenu“ udovu olajavala. Je l vidiš kaki je naš svet?

Di ne stignu, tu poruče.

Al baš sa mnom ne mogu lako izaći na kraj.

Ta veći sam ja uncut od njih sviju.

udovica-crnina-foto-profimedia-1470427346-963425

Preuzeto sa interneta.

Advertisements