24_indigo_plava_b3_10737

Više se i ne sećam kada sam počela da pišem  i da se ponašam po društvenim mrežama – možda pre desetak godina? FB mi dostavlja uspomene iz 2008. Svakako, dug period, sakupilo se tu svakavih iskustava, pisalo se o mnogo čemu, debatovalo, razmatralo, analiziralo, postavljale su se kafice, kuce, mace i ostali cvetići, ozbiljne teme, najčešće političke – jer je to naša nasušna potreba, kako reče prof. dr Esad Ćimić, „Politika kao sudbina“, socijalne, ekonomske, slike ratova, posledica terorističkih napada, sticali kontaktakti, nova poznanstva, prijateljstva, od kojih su neki ostali, a neki, na žalost ili na sreću, nestali.

I kada se sada osvrnem na sve te događaje, komentare, a pogotovo na ljude sa kojima sam bivala i/ili sam u kontaktu, odokativnom metodom, mogu da napravim jednu kroki podelu, tipizaciju persona, onako kako ja svoje prijatelje na društvenim mrežama vidim i doživljavam.

◊ STIKERAŠI – to su oni koji uvek prvi skinu nove stikere, pa ih šeruju na sva moguća i nemoguća mesta, i gde priliči, i gde ne priliči, valjda u nedostatku vremena ili želje da komentarišu ono što napišem, a ima i onih koji se drže jedne kolekcije stikera usvojene pre više komada godina i neskloni su inoviranju istih – ne smeta mi ova fela.

◊ LAJKAČI –  uz lajk, makar i da nije pročitano ono što sam izlamentirala, kontemplirala, šta već, obavezno kao ukras ide neki smajlić, pa iako znam da je to sve najčešće reda i poštovanja radi, simpatično je – bar smo u osnovi istomišljenici, ko te pita za detaljistiku i bespotrebno udubljivanje u ono što je pisac hteo da kaže, jer, što nije rekao stikerom, smajlijem, nego tu skribomaniše?

◊ RAZMIŠLJAČI – ozbiljan svet koji sve ozbiljno i shvata i prihvata i ponaša se u skladu sa tim, ne vodeći, ponekad, dovoljno računa o tome da se ja i šalim na svojim statusima, da sam ponekad ironična, retko sarkastična i maliciozna, ali se i to dogodi – ne, oni su uporni u svojoj smtnoj ozbiljnosti i ako se, ne daj Bože, nađe neko ko im oponira, zlo i naopako – krene okršajna diskusija, što mi je, ukupno gledajući, simpatično, a u osnovi – izlišno.

◊ ĆUTAČI – pomno prate ko, šta, kada, kako i na koji način pišem, nema ni lajka, ni komentara, ni stikera, ni smajlija, ali su odlično upućeni u sve što napišem i tek ponekad, u izuzetnim situacijama, pomenu neki detalj koga se ja više i ne sećam, ili mi napišu ponešto u inboks – smešni su kao junaci iz „Balkanskog špijuna“.

◊ SMARAČI – ne gajim tu sortu, ali ih je bivalo i biće, nekako mi se provuku među prijatelje, pa posle se o jadu zabavim ne bih li ih elegantno eliminisala – ponekad mi ih bude i žao, vidim da ih svi izbegavaju, pa ja, kao opštepoznata dušebrižnica i sva puna razumevanja za sve i svakoga, takoreći zadušna baba, trpim… neko vreme, a onda sledi jedna od opcija kojom se takve individue uklanjaju sa spiska, kojeg god, na kojoj god društvenoj mreži.

◊ OMETAČI – postavim neku temu o kojoj bih da prodiskutujem, da proverim sebe i svoje stavove, nešto što mi je bitno, što naglasim kao dilemu, a onda se, ničim izazvan, pojavi takav neko ko postavi neki glupavi komentar i povede diskusiju u sprdačinu – češće ih uklanjam, nego smarače, zašto – zato.

◊ ANONIMUSI – nema korektno, makar i izmišljeno ime, za profilnu sliku postavi Džordža Klunija ili neke persone upadljive prirode, što bi to trebalo da asocira na individuu, jer valjda tako sebe doživljava, šta li, sve nešto tajanstveno, u tajnosti izvečera sa celom istinom, od takvih se dobija najviše poruka u inboks – ne bih da komentarišem sadržaj, jer je nebitan, dakle, takvi opstaju dok su pristojni i dok se ne okliznu o sopstvenu glupost ili paranoju, a onda nestanu sami ili ih ja odstranim.

◊ KUKAČI – večito svim i svačim nezadovoljni, stalno u nekim kuknjavama, žale se na sve i svašta, niko im nije po volji, svima nalaze mane, depresivni, anksiozni, bez trunčice osmeha, kakav optimizam – toga nema ni u tragovima, ničemu se ne raduju, ništa ih ne diže iz letargije u koju su upali još devedesetih iz objektivnih, a ostali u njima iz subjektivnih razloga.

◊ KULERI – njima je sve ravno, sve im je ok, ništa ih ne dotiče, žive u nekom svom svetu nirvane i lepote koji mi, obični smrtnici, ne dosežemo iz milion i pet razloga, a njima lepo – iskreno i od srca im zavidim.

◊ UDVARAČI – javno podsećaju na ćutače, ali se drastično razlikuju po porukama u inboksu, jer, dok su ćutači više pedagoško-didaktički nastrojeni, pa mi drže predavanja tipa: vodi računa, ne laj toliko, uhapsiće te, opasno je vreme, ovi se, za razliku od njih, raspomame u privatnim porukama, to padaju komplimenti, predlozi, buketi cveća lete neviđenom brzinom… do bloka.

◊ OPONENTI – svemu i svačemu nađu manu, ni sa čijim mišljenjem se ne slažu, ili ne u celini, pa to u čemu se ne slažu podignu na naučni nivo, podsećaju na onu sremačku: E sad neću ni kako ja oću, nekad su simpatični, nekad slični smaračima, retko ih uklanjam, isto – zato.

◊ JAVNJACI – javne, više ili manje poznate ličnosti, od kojih niko nikada i nikome ne odgovara ni na pitanja, ni na komentare, koji su Bogom dani, čekaju da budu obožavani i da im se svi uvlače gde stignu i postignu, sujetni do besvesti, ako se i obrate, to je po pravilu drsko i nevaspitano, u fazonu: tu sam da me obožavaš, šta me uopšte bilo šta i pitaš, odakle ti ideja, svašta – izbegavam ih, u širokom luku, velika čast izuzecima koji spadaju u dolesledeći normalan svet.

I….. NORMALAN SVET – od svega po malo, kad je ozbiljno, ozbiljno se i ponašaju, ozbiljno i komentarišu, kada je šala i komika, naprave smejuriju u komentarima, kada je tuga, tuguju, kada je radost, pevaju i nikako ne spadaju u poklonike aktuelne političke elite.

 

Podela je, svakako, krajnje okvirna i podleže svim mogućim izmenama i dopunama, precrtavanjima, docrtavanjima, prepisivanjima, dopisivanjima… i ostalim akcijama koje upravo mogu da počnu….

Advertisements