Da li se gledaoci ovih rijalitija ikada pitaju zašto? Zašto se najbolji filmovi i emisije prikazuju u kasnim terminima? Odgovor je više nego jednostavan: Zato što oni kojima je to namenjeno i koji gledaju, sutradan nisu ni za šta, zbog probdevene noći.  Isto je sa noćnim provodima… splavovima… klubovima i sličnim mestima koja okupljaju mlade ljude. Sve to, i još koješta drugo, smišljeno je da deklasira dobar deo društva, kako bi elita mogla da radi šta joj se prohte, bez ikakvog ometanja. Oni, elitni, svoje potomstvo itekako čuvaju od ovakvih besmislenih i opasnih sadržaja, guraju ih u elitne koledže internatskog tipa, gde odrastaju u gvozdenoj disciplini i gde im se u svest ugrađuju pravi postulati – kako sutra vladati ovim dnevnim spavačima i kako od njih napraviti robove.

RIJALITI

(Preuzeto sa interneta.)

U mojoj kući niko ne gleda rijaliti šou programe. Niti je ko kome zabranio, niti se o tome uopšte razgovaralo. Jednostavno, nikom se ne dopada ta vrsta zabave.

Lično sam nesklona čak i serijama, osim što volim poneku našu, domaću. Gledam po par epizoda odjednom, ili sve, jer ne mogu da se obavezujem na određen terimin na tv, pa kad to sve prođe i stigne na youtube, eto meni zabave.

Volela sam, recimo, da gledam serije koje su snimane po romanima Mir Jam – neka su i sladunjave i neka ih je kritika kasapila, kao što je nekada i samu autorku, rado ih pogledam, jer su slika nekih lepših, minulih vremena u kojima su se negovale prave, ljudske vrednosti, gde se zlo, mržnja i pakost nisu glorifikovale, gde su podmetanja, laži i ostale niskosti bile izvrgavane ruglu, a sve zajedno stavljano na stub srama i osudu društva. Tadašnjeg, dabome. Ovo današnje je ogrezlo u kriminal, prostituisanje na svim nivoima i u svim sferama, amputiranih vrednosti.

A ovo zaglupljivanje naroda kojekakvim nebulozama, od “velikog brata”, preko “farme”, “parova” i ostalih skarednosti, ne samo srpskog naroda – nismo mi dovoljno pametni čak ni da smislimo ovakve performanse, nego kupujemo basnoslovno skupe licence, dok su nam deca bolesna i gladna – jeste posao kojim se bave marketinški stručnjaci decenijama unazad u razvijenim zemljama.

Da li se gledaoci ovih rijalitija ikada pitaju zašto? Zašto se najbolji filmovi i emisije prikazuju u kasnim terminima?

Odgovor je više nego jednostavan: Zato što oni kojima je to namenjeno i koji gledaju, sutradan nisu ni za šta, zbog probdevene noći.  Isto je sa noćnim provodima… splavovima… klubovima i sličnim mestima koja okupljaju mlade ljude.

Sve to, i još koješta drugo, smišljeno je da deklasira dobar deo društva, kako bi elita mogla da radi šta joj se prohte, bez ikakvog ometanja. Oni, elitni, svoje potomstvo itekako čuvaju od ovakvih besmislenih i opasnih sadržaja, guraju ih u elitne koledže internatskog tipa, gde odrastaju u gvozdenoj disciplini i gde im se u svest ugrađuju pravi postulati – kako sutra vladati ovim dnevnim spavačima i kako od njih napraviti robove.

Dakle, korene rijalitija treba tražiti tamo gde i jesu, u očiglednom i dubokom socijalnom raslojavanju i uništavanju opštih vrednosti koje su devalvirane – nema kud više. I dok konzumenti rijalitija i noćnih provoda spavaju snom pravednika – napolju se, od ranog jutra dešavaju neke zanimljive stvari vezane za politiku, ekonomiju, moć, novac… i slične pojave.

Napolju se, ustvari, odvija realni život u kome oni ne mogu da učestvuju, jer su krepani od umora, đuskanja, Stanije i ne znam kojih još nakaza i prikaza, što fizičkih, što mentalnih, što kombinovanih.

Kada o ovome govorim, uopšte ne mislim da je nepotrebno izlaziti, družiti se, biti u kafani, kafiću, klubu, splavu, odgledati nešto, igrati igrice i šta već ko voli, ali u nekim prihvatljivim razmerama. Tek da se ne bude izopšten iz realnosti.

Ako je porodica osnovna ćelija društva, pa onda neka i porodica učini ono što smatra da je dobro za njeno potomstvo – ne može vaspitnu funkciju prebaciti isključivo na društvo i kritikovati programske šeme, a umesto bavljenja decom, uvaliti im tablet u ruke “da bi bili mirni”. Taj mir bi mogao mnoge roditelje koštati… Ali, to je neka druga tema.

U međuvremenu, postoji niz tv kanala koji se mogu izabrati i gledati. Ovo je demokratsko društvo. Tako sam čula na državnoj televiziji, na nacionalnoj frekvenciji, takoreći. I dok po domaćim kanalima haraju jeftni i bedni sadržaji, ocvali, oduvek nekvalitetni novinarčići, sa svojim još gorim gostima iz sveta politike, šou biznisa i sličnog blata, uvek ima dobrih stvari na Nacionalnoj geografiji. Istoriji, Eksploreru, Planeti. I ko zna gde sve još.

Nije život jedna farma, ma koliko tuča između dve starlete oko nekog bilmeza bila zanimljiva.

Advertisements