Ako je vlast od Boga, a Bog je pravedan, kako je dozvolio da postoje Pinoče, Idi Amin Dada, Hitler, Horti, Ajhman? Kako je dozvolio postojanje totalitarnih režima, holokausta?Da li je Bog Jedan i Jedini? Ako jeste, zašto postoje talibani u Avganistanu koji su potkraj XX veka okovali žene u burke i ubijaju svakog čija im se njuška ne dopada? Zašto Jasenovac, Kozara, Kragujevac, Kraljevo, zašto Buhenvald, Dahau, Mauthauzen? Čemu Mengele, Himler, Staljin? Zašto Goli Otok, zašto gulazi? Gasne komore? I, na kraju, zašto i čemu danas terorizam, zlostavljanje, Gvantanamo u raspadanju doduše, ali ima drugih „zaliva svinja“, zašto rasna segregacija, ratovi? Kada će ispaštati ovi što su na vrhu piramide moći u planetarnoj sferi? Ili će tek njihovo potomstvo, u narednih sedam pokolenja, biti kažnjavano, a do tada će se nauživati na ovom svetu za sve pare.

Gde je ta Božja pravda?

Zar samo u kelijama?

I samo u manastirima?

Jer, u crkvama ta pravda odavno ne stanuje, čim svete tajne krštenja, venčanja, opela imaju tarifu…

I neka ovo moje razmišljanje bude bogohulno, jeretičko, neka bude i neprihvaćeno i odbačeno, ali neka mi neko odgovori, ako zna i ume, na pitanja na koja, eto, ne umem da odgovorim.

 

 

znak-pitanja-e1398610681392

(Preuzeto sa interneta.)

Nisam religiozna. I divim se… ne, bolje reći ne razumem ljude koji veruju, koji sve što im se dešava, što se drugima dešava, što se bilo kome i bilo kada dešava, jednostavno objašnjavaju rečenicom: „Božja volja“, iskreno verujući u tu tvrdnju. Neka nam i nije dato da sve saznamo, kao što zagovaraju agnostici, neka i postoje tajne o nastanku i nestanku sveta, neka i vlada izvesna ravnoteža koja potiče odakle god, ali ja, zaista, ne mogu da poverujem u tu imaginarnu dobrotu a priori kada se osvrnem, recimo, na svoj život – da mi neko nekada, ako ikako ume i može bez gorepomenute tvrdnje – objasni zašto je moj otac poginuo sa 23 godine? Zašto odlaze tako mladi ljudi, ljudi koji nikom nisu ništa nažao učinili, koji se, da upotrebim taj izraz, nisu ogrešili, koji su bili na pragu života, tek izašli iz detinjstva?

Zašto?

Ako je Bog tako veliki, ako je pravedan, gde je ta pravda? Samo da mi niko ne govori o kojekakvim prokletstvima koja se vuku kroz sedam pokolenja, o ispaštanju čukundedinih i askurđelovih grehova! Ako je pradeda bio grešan, zašto nije snosio pravednu kaznu za svoj greh, nego taj greh ispašta praunuk? Kao, dedu će ganuti što njegov unuk ispašta njegove grehe? Da je tako gantuljiv, grehe ne bi ni počinio. A o bolu drugih, zbog mojih grehova, da ne govorimo. Ko ima u sebi ljudskosti, tog će boleti i tuđi bol. Ko nema, neće ga zaboleti ništa, osim što bi ga zaboleo sopstveni bol. I kakva je to onda pravda? Posredna? Ako Bog sebi uzima tako mlad svet, da li je to pravedno, ili je na sebe preuzeo i ulogu dželata za neučinjeno?

Ne razumem.

Mora da nisam dosegla potreban stepen obrazovanja, kako bih mogla da shvatim – a ne mogu da prihvatim ono što prethodno nisam shvatila. Nisam tako mentalno konstruisana.

Možda nisam dovoljno prijemčiva za tu vrstu duhovnosti koja se očekuje od verujućih?

Kako verujući objašnjavaju, na primer, činjenicu da samo par procenata ljudi drži u svojim rukama celokupnu planetu, ukupno svetsko bogatstvo i moć, a najveći deo čovečanstva živi u notornoj bedi? Jesu li ovi što su enormno bogati – bezgrešni, savršeni? A onda, shodno tome, da li je ostatak planetarne ekipe zao, zloban, grešan, pokvaren – jer snosi kaznu, ispašta grehe svojih predaka i živi ispod egzistencijalnog minimuma? Ili se ne sme meriti istim aršinima smrt dečaka od 17 godina i nepravedno podeljeno svetsko bogatstvo?

Ako je vlast od Boga, a Bog je pravedan, kako je dozvolio da postoje Pinoče, Idi Amin Dada, Hitler, Horti, Ajhman? Kako je dozvolio postojanje totalitarnih režima, holokausta?

Da li je Bog Jedan i Jedini? Ako jeste, zašto postoje talibani u Avganistanu koji su potkraj XX veka okovali žene u burke i ubijaju svakog čija im se njuška ne dopada? Zašto Jasenovac, Kozara, Kragujevac, Kraljevo, zašto Buhenvald, Dahau, Mauthauzen? Čemu Mengele, Himler, Staljin? Zašto Goli Otok, zašto gulazi? Gasne komore? I, na kraju, zašto i čemu danas terorizam, zlostavljanje, Gvantanamo u raspadanju doduše, ali ima drugih „zaliva svinja“, zašto rasna segregacija, ratovi?

Kada će ispaštati ovi što su na vrhu piramide moći u planetarnoj sferi?

Ili će tek njihovo potomstvo, u narednih sedam pokolenja, biti kažnjavano, a do tada će se nauživati na ovom svetu za sve pare.

Gde je ta Božja pravda?

Zar samo u kelijama?

I samo u manastirima?

Jer, u crkvama ta pravda odavno ne stanuje, čim svete tajne krštenja, venčanja, opela imaju tarifu…

I neka ovo moje razmišljanje bude bogohulno, jeretičko, neka bude i neprihvaćeno i odbačeno, ali neka mi neko odgovori, ako zna i ume, na pitanja na koja, eto, ne umem da odgovorim.

U međuvremenu, držim se deizma.

I svoje grehe kojih sam svesna, kao i one iz podsvesti, okajavam pred samom sobom. Nije mi potreban sajbija u mantiji da me opominje. Imam dovoljno svesti, kritičnosti i samokritičnosti, dovoljnu distancu od svojih loših poteza, a da bi me još neko udarao po glavi Katehizisom.

Umem i sama da udaram glavom o zid.

Tu sam disciplinu odlično savladala.

Advertisements