Jeja Petrovića se više najela šopanja, neg leba u njenom životu. Njen ludi Toša, kad se oždere u bircuzu, sve je vuko šorom i džako nogama, ta bila je više plava neg bela od njegovi šaka i opanaka. A znaš kake su naše žene, ta ne bi kazla da je bila bijena, pa makar crkla oma tu, pred tobom. Kašće da je pala s tavana il tako štogod, da se skrljala niz basamke kad je išla u podrumac, il da je pala sa slame kad su je vozili s njive na koli. A kad se baš presamiti, nalagaće ti da je kobojagi udarila kobila u štali, al napako da će kasti kako je njen čovek istuko!

ogovaranje1-300x160

(Preuzeto sa interneta.)

Volelo se i kad sam ja bila mlada, curo, nije da nije. Saćeš ti kasti, e da, niko se nije volo ko ti i tvoj Paja, al ću ti ja i ovo kasti: ja i moj Paja se jesmo koji put prerečili i zdrpili, i jeste neki puta i on viko na mene, i jesam i ja neki puta vikala na njega i išla mu uz nos. Al me nikad nije šopio il tako štogod, ko što je bilo slučajeva da ja znam. A di je ono što ne znam.

Pa ona Jeja Petrovića se više najela šopanja, neg leba u njenom životu. Njen ludi Toša, kad se oždere u bircuzu, sve je vuko šorom i džako nogama, ta bila je više plava neg bela od njegovi šaka i opanaka. A znaš kake su naše žene, ta ne bi kazla da je bila bijena, pa makar crkla oma tu, pred tobom. Kašće da je pala s tavana il tako štogod, da se skrljala niz basamke kad je išla u podrumac, il da je pala sa slame kad su je vozili s njive na koli. A kad se baš presamiti, nalagaće ti da je kobojagi udarila kobila u štali, al napako da će kasti kako je njen čovek istuko!

I ona Leca iz Ćoravog šora, što je bila za onim Zdravkom Miloševićim, i ta je bila nesretna s tom ludom belosveckom. A da kažeš da su bili siroti, neg nisu. On se zaputi čak u Češku da prodaje svinje što nakupuje po selima, pa ga nema, i deca ga već poborave, valda se tamo zabaćoka s kojekakvima, pa kad dođe, besan i pun novaca, Leca ne izlazi nikud, ni do šora, po nedelj dana, a kad izađe, bolje i da nije – sva plava i namolovana od Zdravkovi batina. Znali oni njegovi pajtaši da ga napujdaju, pa mu kažedu, kobojagi u tajnosti, da se Leca volela s ovim, s onim, a nema pojma o tim, nit se volela, nit je kudgod išla. Sedi sirotica kod kuće, gledi u tu dečicu, ako ode do bašte da oplevi lukac, il da obere grašak, da potačka boraniju, il okopa ono malo krompira što se poseje kad ti ustreba da ne moraš na njivu, pa oma kući. Al barabe to namestidu, valda zato što je bila i lepuškasta, a nije nikog gledila, pa mi čisto uvek bilo žavo kad je vidim taku nesretnu. I sade bi se zaplakala nad njenom bedom. Džaba ti i novaca i lepi aljina i gospocki cipela, kad ti nemaš sreće kod kuće, s tvojim čovekom, neg te omlati ko gunje, pa ondak tako raspuknuta ideš šorom…

Ajd otvori tu gornju ladlu na kredencu, pa mi dojti jednu paprenu bonbonu, ove ode što mi Lepa metla još zajutra, posisala sam, a nešto mi gorko u usti. Valda mi je i od ovog divana gorko, šta li.

Niko, al niko ne bi reč kazo da je očla kod njeni u Golubince. Nju su jednu imali, pa kad je odbegla za ovu pustolinu, teli su sve da pokvare i da je vratidu kući. Al ona nije tela natrag, a oma je vidla di je došla. Nije bila glupava, ne moš kasti, a što ga je trpila, to valda samo ona zna. Nije tela da bude u svecki usti, al je opet bila. Ne moš ti svetu ugoveti. Ako trpiš, ne valjaš. Ako ne trpiš, ne valjaš. Nek idu u očin i oni i njina usta.

A da viš ovo. Bila neka Juca Molnarova. Znaš di je bila njina kuća? Kad se kreneš za Pazuvu, pa s leve stane, skoro pa na kraj Bela Vetra. Nema više ni te njine kuće, još odkade se srušila sama od sebe, pa znaš kad u njojzi niko ne živi, dobro je i trajala kolko je trajala, nema ni Juce, ni njenog Žarka, a sa njinom decom ne znam šta je bilo, ni di su, ni šta su, ni da l su živi.

Nju je Žarko dovo iz Madžarske, kad je tamo išo ko žitarski trgovac, da l je kupovo il prodavo žito i kuruz, očin ga znavo. I moj Paja je s njime ortačio, davo mu je i žito i kuruze, pa mu ovaj plati kad dođe iz bela sveta. Kad jedarad, čulo se po Banovci, oženio se Žarko, dovo Madžaricu. Lepa ko upisana, a zvala se Juliška. Oma su je Banovčani prekrstili u Juca Žarkova i tako je i ostala dok je nije nestalo. Kaka Juliška! Počeli oni lepo da  žividu, lepa i kuća, Žarkova mater i baba se podelili još dok su baba i deda bili živi, pa dali i Žarku i njegovim mlađim bratu deo, dali ćerkama u miraz po tri jutra zemlje i nek svako živi kako oće.

Napravio Žarko lepu kuću, nije neka velikarna, al taman. Vredan on, vredna mladica, pa došla i dečica. Jedanput lep život. Al, oćeš. Što kažedu stari, đavo nit ore, nit kopa… Pročulo se po selu kako se Juca švalera sa nekim Radom Šijačkim iz Pazuve. Vido i Žarkov brat na stočnoj pijaci kako divanidu. A posle je, tobože, Rada dolazio u Banovce da se sastaje s Jucom, pa i je neko vido čelo šijački bašti, di je Žarko imo zemlje, pa ondak na Dunavu i di sve nisu. Da l je to bilo baš zacelo, il je dokon svet izmišljo, ne umem ti kasti. Ja i nisam vidla, nit sam kadgod vidla tog Radu. Al, da viš, od to doba kad je provrila po selu, malko je ko mogo viditi i Jucu. Žarko je, valda od bruke, stalno išo za poslom, pa ni njega nisi mogo viditi. Malo po malo, i poboravilo se to oko Juce i njenog švaleranja, našo svet s nekim drugim da ispira usta. Nit se šta više govorilo, nit je Juca izlazila na šor. Govorilo se da se zdravo pobolela. Pa i to prestalo. Odjedared, prono se glas da se Juca obesila u njinoj šupi. Iju, napako. Našla je deca kako se još klati. Nit je bilo oglašaja s crkve.  Popa prvo ni da čuje da je opoji. Al mu valda Žarko dao ko zna kolko novaca, pa je najposle i presto. Bila velika sarana, tobože su je svi žalili, a oni što su je pratili su i naradili da se sirota obesi.

Žarko se oma posle sarane ocelio u Zemun, govorili su da je tamo kupio kuću. Nikad više nije došo u Banovce. Da l je kadgod išo na groblje, da obiđe njegovu Jucu Madžaricu, ništa ti o tim ne znam. Al kuću nije ni prodo, nit se u nju neko useliio. Stojala je tako, stojala, dok se nije i srušila, sva zarasla u ardalu. Kad sam kadgod preko Šorića išla u Pazuvu, vidla sam kako drvo raste iz sred srede kuće! Skrljalo i zabat i crep i med gredama si mogo viditi granje. Sačuvaj Bože.

Eto ti, viš šta svet može naraditi?

Ako je kadgod i stala s nekim da divani, oma su je proglasili da se s njime švalera. Nit se smeš divaniti, nit stati, oma te naduzmu kako si nepoštena i ološkinja. Taki je naš svet. Na vešala da te metne i s vešala da te skine. Al ovu nisu s vešala skidali kad su je jedared naduzeli. Sirota, nek joj je laka crna zemlja.

Kud sam se tog i setila! Oma me zabolela glava. Vidi u toj ladli je l ima neki prašak da popijem, pa da se malko odmorim.

A ti dođi opet, kad stigneš od posla.

Pričala bi ja o ovim i drugima što dođedu da sede kod mene, al da ti kažem pravo, samo ti ćutiš i slušaš, a ove opajdare nit slušaju, nit i brige nije. Ako je došla Dušica, olajava svekrvu. Ako je došla Smilja, olajava snavu. Ako je došla Zagorka, olajava jetrvu, il neudatu zaovu. A kad dođe Radovanka, olajava sve od reda, od Šijačkog i Ćoravog šora, do Šicare, Pregravice, Šorića, Bela Vetra i Bela Brega, a bome ni ciganski šorovi ne ostanedu po strani.

E, zato volem kad ti dođeš, jel ondak ja mogu da olajavam koga oću i kako oću.

Advertisements