Čula sam od starijeg sveta da je bila jedared vredna i radna, da je zajutra još dok čestito ni ne svane, već bila na njivi i s Pajom i s nadičarima, da je umela i noć da je zatekne u kuruzima kad se kopaju il posevaju, da je prva bila na vršalici il na krunjaču, da im je svaka soba uvek bila čista ko apateka, da je u bašti sejala svega da ima kad ustreba, da je stizala i da pomuze krave i da usiri mleko, i čak da se nakane i u Zemun na pijace da prodaje. Al nije imo niko da joj naređiva, ovako ćeš, Olga, onako ćeš, Olga. Imala je odrešene ruke da radi šta oće i kolko oće, a tela je i mogla mlogo.

b83d52711da80c2f19e0288a26110b18_view_l

Da baba Olga ne umre željna tašaka. (Preuzeto sa intereta.)

Slušam ovu našu baba Olgu, dođem kad god mogu da odmenem moju sestru, donesem joj štagod što umesim il skuvam, ne što je ona željna, neg je griota od boga da čami sama med četir zida, a s dušom u nosu. Sirota moja sestra ne stiže, dobro stigne i da je opere i okupa, da ove bele čaršave iskuva i osuši – nije šala, već pet godina kako je baba Olgu udario šlog. Mogla je do skoro bar poradi sebe da ode, al od neka doba ni to ne može. Treba sad oko nje dvoje da se bakću, a di što se još mora i na njivu i u štalu i u vinograd. Pa to ne moš stići da si bog otac. I eto, tako ja dođem, malko posedim kod baba Olge i volem kad priča o njenim životu.

Da l je volem, jel ne volem, ne mogu kasti, al da je poštivam bolje neg  polak njenog roda, to je istina. Iskala mi onomad krofne, ja joj donela pun tanjir, a ona se oma setila kako je nekad pravila uncutarije s ovima preko – sirotinjo, i bogu si teška! – ono kad je na četvoro dece odnela tri krofne i dala njinoj materi da im podeli. Šta se sve ona nije setila! A mati pojela jednu i deci dala po polak krofne. I ona ti je bila opasna, ta njina mater. Pa ti baba Olgini posrprđivanja, ortačenja i kumovanja s Ciganima, kojekaki komendija – mislio bi čovek, to moš samo neko dokon i ko ima dobar život. Ne kažem, ona je uz njenog Paju imala lep život. Mogla je šta je tela i kako je tela. Nit joj se on mešo, nit svekar i svekrva, da ne divanim od babi i dedi što i je zatekla kad je došla za Paju, u njinu kuću. Čula sam od starijeg sveta da je bila jedared vredna i radna, da je zajutra još dok čestito ni ne svane, već bila na njivi i s Pajom i s nadičarima, da je umela i noć da je zatekne u kuruzima kad se kopaju il posevaju, da je prva bila na vršalici i na krunjaču, da im je svaka soba uvek bila čista ko apateka, da je u bašti sejala svega da ima kad ustreba, da je stizala i da pomuze krave i da usiri mleko, i čak da se nakane i u Zemun na pijace da prodaje.

Al nije imo niko da joj naređiva, ovako ćeš, Olga, onako ćeš, Olga. Imala je odrešene ruke da radi šta oće i kolko oće, a tela je i mogla mlogo. Onaka sićušna, mislio bi čovek – ovu će odneti promaja, al da viš, jaka je bila. Valda i što je bila mršava, a sva žilava. Da se popne di oćeš i kako oćeš. Na vešala da te metne i s vešala da te skine, što kaže naš svet, taka je bila. Sposobna za sve. I kad je ona stizala da čuje sve šta ima kod koga, u svakoj kući, ja ne znam, nisam pametna.

Onomad me pitala šta rade oni ukraj moje kuće. Pa me nagrdila samo tako što ništa ne znam. Otkud ću znati? Gledam da nešto sašijem mojoj deci, da namirim, da skuvam, a ondak i mene čeka njiva i bašta, baš mi je do nekog. Nemam kade. I eto, dođem ovamo, da se nađem od koristi kad imam vremena, a tela bi i više, neg ne stižem od posla.

Valda nismo ni svi isti u božijoj bašti.

Nek je živa i zdrava, devedes tri godine su joj i još je pamet služi.

A jezik, obaška.

Nisam stigla danas da odem, moraću sutra, kad posvršavam moje poslove. Obećala sam joj taške s višnjama, kazla mi je da to vole, pa ako, ne daj bože, umre, da ne umre željna tašaka, da nemam još i tu bedu, malo mi je moji muka.

Al danas joj je i tako bila njena Anica. Bolesnija je od matere sto puti. A šta ćeš.

Baba Olga živi svima uzinat.

Advertisements