Jedino se još Drajzer drži. Zbog Američke tragedije koju rusofili priželjkuju, sto posto.

Ali, i Gagarin će biti pod znakom pitanja, ako se neko seti da to ukazuje na prorusku orijentaciju. Ne znam kako će proći Birjuzov, ako još postoji ulica po njegovom imenu, ali to mi je sve sumnjivo.  Jer, i Tolbuhin i Ždanov su poslati u Okean amnezije.

Nažalost, narodni heroj i slavni komandant Savo Kovačević, posthumno je izgubio bitku sa populističkim uvlakačima, pa je proteran zarad Mileševe. Nemam ništa protiv Belog anđela, daleko bilo, nego mislim, nije li Mileševska mogla biti neka druga, a ne baš Savina? Pa, toliko ih je na Čuburi i oko Hrama koje su mogle biti nazvane po Mileševi!

photo-srbija-beograd-bulevar_a_153350384

Moj slučaj.

 

 

 

 

 

 

 

 

Taj (pri)gradski prevoz je svojevrsna pozornica naših naravi, naših navika, nas samih. I svašta se tu može doživeti, čuti, videti.

Da se ne vozim gradskim prevozom i da ne postoje, recimo, govorni automati i onaj umilni glasić koji nas obaveštava o „sledećem stajalištu“, ne bih, verujem, nikada saznala da u Beogradu, na Voždovcu, postoji bulevar Peka Dapčevića!

Pri tome, da se pred streljački vod izvedu bunovni putnici iz autobusa, njih devedeset osam posto, sa sluškama u ušima i rančevima na leđima, ne bi imalo pojma ko je bio Peko Dapčević.

Kad se već menjaju nazivi ulica, što im se ne daju neka neutralna imena, tipa: Ulica višanja, Ulica jagoda, Ulica badema, Ulica opalog lišća, Staklena ulica, Ulica oblaka, Kamena ulica, Ulica vetra….

Kod nas su revolucionari i tako efemerna kategorija.

A – nova vlast, a – promena naziva ulice!

Ne daj Bože da se promeni, na primer, visina na koju je postavljen šaht, čisto iz praktičnih razloga, da ne polomiš auto i ne izgineš na rupu prečnika jednog metera, jer si karter već polomio na kolotragu nastalom neposredno posle asfaltiranja prethodne ulice.

E, da. U Beogradu više ne postoji Zagrebačka ulica – skoro sam i to čula, to je sada ulica Koče Popovića….

Ali, zato  još uvek postoji Prešernova. Niko ne zna zašto. Meni lično ne smeta, uvek sam volela njegove sonete i France Prešern mi je bio jedan od omiljenih pesnika u gimnaziji.

Sad, da ne ispadnem maliciozna, ali me, eto, zanima: da li u Ljubljani postoji, na primer, ulica Branka Radičevića, Miloša Crnjanskog, Laze Kostića?

Ima li u strogom centru Skoplja, recimo, ulica Srpska? Beogradska? A u Sarajevu?

Reciprociteta radi?

Vidim, odavno je maršal Tolbuhin zbrisan sa Slavije… koje Slavije? Sa Trga Dimitrija Tucovića koji će se zvati, ne znam više kako… ili je naziv već promenjen, a ja neobaveštena.

A eklatantan primer ludila mi je sadašnja Resavska. Evo njenog istorijata: Resavska, Prvog maja, Generala Ždanova, pa jedno vreme, dok su tadašnji gradski oci raskopali sve što su mogli, kako bi postavili tramvajske šine kroz tu ulicu (!!!) i napravili cirkus za sve novce, ulica ludog Radojice, pa opet Resavska. Očekujem da tu krene novi ciklus. Sledeći naziv će biti Prvog maja.

Za mene je Bulevar oduvek bio Bulevar revolucije. Za moju baku je to oduvek bila ulica kralja Aleksandra. I eto, ona je sada svoja na svome, a gde sam ja? Izgubljena u novim nazivima kojekakvih i koječega.

Jedino se još Drajzer još drži. Zbog Američke tragedije koju rusofili priželjkuju, sto posto.

Ali, i Gagarin će biti pod znakom pitanja, ako se neko seti da to ukazuje na prorusku orijentaciju. Ne znam kako će proći Birjuzov, ako još postoji ulica po njegovom imenu, ali to mi je sve sumnjivo.  Jer, i Tolbuhin i Ždanov su poslati u Okean amnezije.

Nažalost, narodni heroj i slavni komandant Savo Kovačević, posthumno je izgubio bitku sa populističkim uvlakačima, pa je proteran zarad Mileševe. Nemam ništa protiv Belog anđela, daleko bilo, nego mislim, nije li Mileševska mogla biti neka druga, a ne baš Savina? Pa, toliko ih je na Čuburi i oko Hrama koje su mogle biti nazvane po Mileševi!

I zar se toliko stidimo te naše revolucionarne prošlosti, zar je greh i sam naziv ulice po nekom od heroja koji su izginuli  po Sutjesci, Neretvi, na Sremskom frontu?

Sačuvaj Bože i sakloni.

Otkad je Beograda koga ja znam i koga sam upoznala pre četiri zarez dve banke, a i ko zna koliko pre toga, ulica iza Palate pravde zvala se uredno Teslina. I odjednom, ne znam kom geniju je to palo na pamet, Tesla se seli na novobeogradski bulevar, a njegovu ulicu preuzima dr Aleksandar Kostić. Zar u Beogradu nema novih ulica kojima se mogu davati nova imena, izbunarena iz dalje, što dalje prošlosti,  nego ova moraju da se menjaju, pa pošten svet ne zna više ni u kojoj ulici živi, a kamoli gde ide u goste.

Te akcije pisanja i brisanja, pa to je nazapamćeno ludilo u planetarnim razmerama!

Advertisements