Za one koji ne znaju, ili ne razmišljaju o tome, plastične kese se prave uglavnom od polietilena koji ne truli prirodno, nego, u zavisnosti od debljine i količine sunca raspada se najmanje 400 do 1000 godina na otvorenom, a zatrpane na deponijama – milijardu godina! Ove na tvorenom, pod uticajem sunčeve svetlosti i toplote, što se raspadaju po četiri, pet vekova, pretvaraju se u sitnije komade i prah, prodiru u zemlju i vodu i truju sve do čega dopru….

plasticna-kesa

Pozajmljeno sa interneta.

Ode mi seljobus jutros ispred nosa, što se kaže.
Duva košava – čudan neki vetar, nikad se nismo baš previše volele ona i ja.
Ideš ulicom, duva ti u lice. Skreneš desno, pod pravim uglom, logično bi bilo da duva sa strane. Ali, ne. Ona opet duva pravo u lice!
Čekam tako, sa narodom okolo koji takođe ludi od košave… Okrenem se da vidim ide li neko prevozno sredstvo, kad mi se preko lica zalepi kesa koju je vetar uzmuvao… Fina roze boja. Prljavo roze. Hoću da kažem, štrokava kesa koju je košava izbunarila iz nekog budžaka. Jedva sam se kurtalisala bede.
Kakav smo mi blesav narod! Mislim u planetarnom smislu.
Da li ćemo ikada uklaviriti da se sve plaća i da se sve vraća kao bumerang.
Pa i te kese koje bacamo okolo, udaviće nas jednog dana kao one jadne foke u Severnom moru.
Za one koji ne znaju, ili ne razmišljaju o tome, plastične kese se prave uglavnom od polietilena koji ne truli prirodno, nego, u zavisnosti od debljine i količine sunca raspada se najmanje 400 do 1000 godina na otvorenom, a zatrpane na deponijama – milijardu godina! Ove na tvorenom, pod uticajem sunčeve svetlosti i toplote, što se raspadaju po četiri, pet vekova, pretvaraju se u sitnije komade i prah, prodiru u zemlju i vodu i truju sve do čega dopru….

Ali, šta nas briga za to?
Mi i tako za svog života nećemo doživeti da se raspadne ni prva bačena kesa, a kamoli sve posle nje… Zabole nas baš i za foke u Severnom moru, kao i za generacije koje će doći…

Posle nas – potop.

Što bismo se mi baš akali sa reciklažom, sa kontejnerima za staklo, papir, plastiku? Ma, idi molim te. Sve trpaj na jedno mesto – i organsko i neorgansko smeće, neka ga dokoni po deponijama razvrstavaju, ako im je do toga. A i ovim mučenicima što kopaju po tim kontejnerima i traže koru hleba, nekako je zanimljivije da razgrću, bunare, zabavno im usput. Šareno.
A mi ćemo i dalje bacati kese gde god stignemo.
Može nam se.

Advertisements