97468711652f7444a4ff0f278796830_orig

Jedna lepa žena, svojevremeno, imala je sijaset udvarača, od kojih je jedan bio izuzetno uporan. Umeo je satima da okapava pred vratima njene kancelarije, kao stranka, sa sve buketom cveća u rukama, i strpljivo čeka da svoje poslove pozavršavaju sve prave stranke. Kada se gužva raščisti, on ulazi teatralno, sa obaveznim rukoljubom i nastupa sa svojim, napamet naučenim tekstom. I to traje godinama. Pa, jeste pomalo bio i udaren, ali ne baš načisto. Benigni slučaj.

A kada je konačno shvatio da od ta posla neće biti ništa i da mu je trud uzaludan, posle ko zna koliko buketa cveća i sati dreždanja ispred tih vrata, okomio se na sirotu ženu kao orulušina:

“Vi ste, gospođo, lepa žena, ali da znate, uopšte niste zaslužni za to. Za Vašu lepotu su zaslužni Vaši roditelji. A što se tiče Vaše duše, za koju ste Vi zaslužni – nemate je.”

I tako se okončao udvarački poduhvat. A žena konačno danula dušom koju, eto, nije imala.

Advertisements