Ovde se već oseća nedostatak kafice, cigarice, pa da se krene prepričavanje od razni filmovi na Foks Movi i ostale hepi beskonačne serije. Meni već dovoljno loše i bez dugometražnog prepričavanja….

 

images (1)

Izvor: Novosti.rs

 

U čekaonici izvesnog doma zdravlja u Beogradu.

Dve komšinice u razigranoj priči, od sabajle.

– Pa što ne gledaš filmove, kad si već na bolovanju i moraš da ležiš?

– Nema ništa da me zanima.

– Kako, bre, nema? Imaš Foks Movi. Tamo imaš razni filmovi i tiklovano na srpski.

– Kakvi filmovi?

(Ovde se već oseća nedostatak kafice, cigarice, pa da se krene prepričavanje od razni filmovi na Foks Movi i ostale hepi beskonačne serije. Meni već dovoljno loše i bez dugometražnog prepričavanja….)

– Ja samo gledam ljubavni… hihihihiiii…. (Sa obaveznom rukom preko usta, prim. a.) Juče bio onaj… kako se beše zove…. znaš onaj sa onu palicu, što ima kačket…?

– ?

– Ma, onaj, bre…. Koser! Taj.

–  Da nije Kevin Kostner? Taj sam gledala.

– E, jebiga. A bio i onaj što ona mlada, pa bolesna, od leukemiju, od čega li… Znaš onaj američki, sa onim – e, što mi tako ujutru stane mozak, pa ne mogu se setim… De, pomagaj. Znaš onaj što u onaj film bio oficir, pa s onaj motor što je došo po onu devojku?

– Da nije Ričard Gir?

– E, taj. I ona na kraju umre, jadna. Jebemti, znaš šta, svaki put oplačem taj film…. A što je zgodan taj oficir…. Jel da?

Iz razglasa stiže falset: Karapančić, ordinacija 205, Karapandžić!

Prepoznah se, na jedvite jade. Em krči mikrofon, em visoki tonovi i neka mikrofonija sačuvaj bože, em mi devojačko sjarcala sa udatim prezimenom i napravila gemišt koji ne mo’š razumeti, em me iskreno zanima da li će ova paćenica što je na bolovanju i mora da leži ipak gledati razni filmovi na Foks Movi, pogotovo ako se prikazuje Kevin Koser i taj zgodni oficir.

Ustanem, odbrojim par koraka do ordinacije 205, uzmem doznake za bolovanje, izađem sa žaljenjem što su komšinice u međuvremenu nestale u nekim vratima.

 

Mokroluška Zvezdara, maja 2016.

Advertisements