18425409_10209012189130647_8094297115598492658_n

Sa Pavkinog zida na fb :-)))

Poezija nije moja vokacija, niti sam se nešto oprobala u toj sferi – držim se onoga što umem i znam, neću da se blamiram bespotrebno. Ali ovi, bezmalo dečji stihovi, rime koje sam ispisala u čast moje drage, voljene Pavke, prosto su našli put iz mog srca – valjda je to ona sitna i dinamitna doza infantilnosti koju ljubomorno čuvam u sebi? – i maločas ih pronađoh u svojim memories na fejsu.

Iako još nismo dobacile do neke kafe od sto sati, ne smeta mi da je osećam kao svoju, da njene lepe i humane misli usvajam i pretačem po svojim lagama, da još više zaoštrim već oštre kritike trenutka sadašnjeg za koje je Pava pravi majstor, da tugujem sa njom, da se radujem i veselim.

Malo je reći da je moja Omiljena, jer time ništa nisam rekla. Ona je tako posebna, tako unikatna, tako neponovljiva!  Njena olovka zaista piše srcem.

A da se, usput, potsetimo i mojih stihoklepačkih dostignuća:

 

Ima jedna meni draga Pava,

Kupila me za sve moje novce!

Bistar pogled, bistra lepa glava,

Šiša redom nadobudne ovce.

 

Neka tamo anonimna slajka,

Nabeđuje moju milu Pavu,

Laje, kevće iz levog prikrajka,

Ne bi l’ njenu prigrabila slavu.

 

Al’, ne lezi u prikrajku vraže,

Na put Pavi niko stati neće,

Svi dobiju ono što i traže,

U blaćenju drugih nema sreće!

 

Pavka moja, drugarice draga,

Tebe brani tvoja čista duša,

Tvoje srce i gvozdena snaga,

Divi ti se svako ko te sluša.

 

Zavist ljudska poznata je svima,

Od nje pate sitne, jadne duše…

Tvoje misli ne prijaju njima,

Jer ih stežu, potiru i guše.

 

Zato gledaj napred, ne sa strane,

Uživaj u svemu oko sebe,

Neljudi će uvek naći mane,

A mnogi će naći put do tebe.

 

 

 

 

Advertisements