knjiga-za-sajam

 

 

Kad me nominuje Olja Karan, http://odsvegaponesto-oljaka.blogspot.rs od milja Rođa – zbog istog prezimena, da se razumemo, nema tu oklevanja: momentalno se laćam tastature i krećem u akciju 😀

Pre bilo kakvog izuvanja iz cipela, da naglasim: ne čitam knjige u pdf formatu, za mene je knjiga – knjiga.

Hard forma.

Da ja to držim u rukama, da uključim lampu, da se udobno zavalim u omiljenu pozituru… i da počnem.

 

O, da. Bilo je knjiga koje mi se nisu dopale na prvo čitanje.

Drugog nije ni bilo. Tako sam zaključila, spoznavajući sebe samu, zaranjajući u sopstvene ponore, da ima pisaca koji ne odgovaraju mom senzibilitetu, mom poimanju pisane reči pretočene u knjigu, jednostavno, da prema njima i njihovim delima nemam afiniteta.

Takvim piscima se nikada ne vraćam.

Čemu?

Kod mene je sve ljubav na prvi pogled – ili me zauvek ostavlja ravnodušnom, bez obzira na književne kritike, na pohvale čitalaca.

Džaba. Kad se uznedam, neće duša i to je moj usud.

Tako, eto, odmah da se sporazumemo: na mene se teško, skoro nikako, ne može ostvariti uticaj, ne samo u pogledu književnog ukusa, nego je to moja karakterna osobina.

Ne znam da li da se njome ponosim, ili da se od sebe takve ogradim?

Šalim se, nemam dilemu.

 

  1. Popularna knjiga ili serijal koji se tebi ne sviđa

 

Ima ih, možda više nego onih koji se dopadaju svima, pa i meni.

Sva novija izdanja, da li zbog lošeg prevoda (i kod najboljeg se gubi bar 10% od kvaliteta, a tek kod ovih koji koriste internet-instant-prevodioce, pa malo, kobojagi, dorade situaciju!), ili se moj ukus drastično razlikuje od ukusa drugih ljudi, tek, one čuvene ‘sive nijanse, komada pedeset’, za mene su totalni fijasko u svakom pogledu!

Eto, htela sam da budemu trendu, da pročitam tu planetarnu ostrašćenost, ali – nije išlo. Posle prvih dvadesetak strana, odustala sam. Bez žaljenja, naravno.

Film nisam gledala, niti imam nameru.

Da zaokružim tu priču: ostajem ravnodušna na limunade bez ikakve duhovitosti. Pa, bar da ima nešto vrcavo, nešto što bi povuklo napred, u čitanje… Ništa. Šuplje.

Zveči prazninom.

Dok sam kod zaokruživanja, da pomenem kako ne podnosim primenjenu psihologiju, to mi dođe kao da idem na kurs za frizeraj, pedikir, manikir… u stilu ‘uradi sam’.

Kada bi to tako moglo, a vidim da mnogi ljudi naprosto uživaju u putevima i stranputicama ‘kojima se ređe ide’, postala bi izlišna struka i nauka, jer, bože moj, sve možemo sami.

Blago nama.

 

  1. Knjiga ili serijal koji se tebi sviđa, a drugi ga ne vole

 

Vidim da se Singerom malo ko bavi, a skoro niko ne hvali čitanjem njegovih dela.

Da li zbog moje velike ljubavi prema jevrejskom narodu, šta li, ja sam Singera bukvalno gutala, svojevremeno, dok su moji vršnjaci – pa i kasnije, kolege, drugari, prijateljice – gledali kroz mene dok pričam o svojim impresijama iz Krohmalne ulice u varšavskom getu, o Gimpelu ludi, o Moskatovima, mezuzama, svicima.

O Kišonu bih, takođe, imala što šta da kažem, jer je kod mene oduvek imao prođu. Moji prijatelji ga nešto nisu čitali, niti marili za njegovim oštrim, svevremenskim i sveprostornim cinizmom koji se lako vari zbog prisustva komičnog u svoj toj gorčini.

I, eto, u novije vreme, od kada sam otkrila Amosa Oza, koga sam prigrlila najtoplije i najljudskije što se može – nemam sa kim da prozborim koju o ‘Priči o ljubavi i tami’…

 

  1. Ljubavni trougao u kome glavni lik završi sa pogrešnom osobom ili popularni fikcioni par koji ti se ne sviđa

 

Trouglove ne fermam ni u realnom životu, ni u virtuelnom, pa ni u književnosti.

Moj mentalni sklop ne prihvata ‘trećeg’ ili ‘treću’.

 

  1. Popularni žanr koji retko uzimaš u ruke

 

Vidim da je poslednjih godina sve popularnija epska fantastika.

To je, recimo, vrsta književnosti koju ne čitam. Ne zanima me.

Radim sa knjigama, prodajem ih, kupujem ih, kroz ruke mi je prošlo na hiljade naslova knjiga, serijala iz te oblasti, ali ni na jednom se nisam zadržala, niti bih.

Zašto, pitala sam se.

Odgovor se sam nametnuo.

Sa godinama u kojima se stiče neka zrelost, čoveka prestaje da zanima fabula – što je osnova svakog trilera, misterije, akcije, krimića, pa i epske fantastike.

Prestaje da te zanima ‘šta je dalje bilo…’ ‘šta se posle dogodilo…’

I počinju da te interesuju sasvim druge stvari, kvalitativno drugačije: odnosi, karakteri, sebe projektuješ u neki lik, ili osobine tog lika inkorporiraš u sopstvene, poistovećuješ se, ograđuješ se.

To je to.

Stigle godine, Rođo.

 

  1. Obožavani fiktivni lik koga ne voliš

 

Fiktivne je lako zaobići.

Odložiš knjigu na policu, proslediš je nekome, zaboraviš je.

Tako se branim od loših emocija prema likovima iz književnosti, filma.

Bacam ih u Okean Amnezije. Ne želim da me opterećuju. Nije obavezno.

 

  1. Popularni autor koji ti iz nekog razloga ne leži

 

Da se zadržim na epskoj fantastici. Od Tolkina, pa redom. Svi su popularni. I niko mi se ne sviđa.

Što se klasične književnosti tiče, na prvo mesto, neprikosnoveno, stavljam Krležu – u vreme kada sam išla u gimnaziju, ‘Glembajevi’ su se čitali pod obavezno.

Nikada ih nisam pročitala. Niti planiram.

To, naravno, nema veze sa šovinizmom. Ujevića sam uvek volela, Šenou sam čitala kao dete sa velikim uživanjem (i strahom, od hiper-realističkih opisa koje je majstorski odradio!), ‘U registraturi’ sam, takođe, čitala i pratila sudbine svih junaka sa velikim zanimanjem.

Krleža mi je bio nerazumljiv i ostao je taj animozitet. Zauvek.

I sa Pavićem ista priča.

 

  1. Popularni knjiški kliše koji ti je dosadio – ( npr. izgubljena princeza, korumpirani vladar, ljubavni trougao)

 

Ne podnosim stereotipe i klonim ih se kad god mogu.

A mogu.

Tek što se literature tiče – to je lako izvodljivo.

 

  1. Popularna serija koju ne nameravaša da pročitaš

 

Ne pratim modne trendove u književnosti.

Vrlo sam probirljiva, a populizam je nešto što me iritira u svakoj sferi, a tek ovoj!

Dodvoravanje čitaocu, pa to je nedopustivo za bilo kog ozbiljnog pisca!

Za bilo kog umetnika.

Za bilo kog čoveka.

 

  1. Izreka kaže; Knjiga je bolja od filma, međutim, koja ti se filmska ili TV adaptacija više svidela od knjige

 

OK, pretpostavila sam da će biti ovakvo pitanje 🙂

Tu ću biti vrlo i veoma savremena, kratka i jasna: DNEVNIK BRIDŽET DŽOUNS.

Dakle, to je film koji je prevazišao moje impresije knjigom, a knjigu obožavam!

Da li je scenario napravljen savršeno, ili su Rene i Kolin doprineli mom utisku – ali to je film koji bih mogla da gledam svaki peti dan.

I još jedna ekranizacija je pobedila knjigu: ‘Ptice umiru pevajući’.

Onaj Čemberlen i ona Rejčel Vord, ona divlja australijska prostranstva, Drogeda, sve one silne ovce, suše, čuda i čudesa, a tek Vatikan, pa ono rajsko ostrvo u Pacifiku… ne znam, ja sam prosto uživala u svakoj sceni te divne serije, bez obzira što je Kolin Mekalou (tako se prevodi njeno prezime, mada meni zvuči drugačije) majstor od pera…

 

Upoznasmo se malčice bolje, zar ne? Sad, da li sam onakva kakvu ste me zamišljali povodom ovih pitanja i odgovora, ili ne – ne znam. Nadam se da jesam baš onakva kako ste me zamislili 😀

Red nalaže da nominujem blogere za ovu finu igru, pa evo:

Zevsova ćerka https://sanjalombardo.wordpress.com/

Vera Uzelac  https://verauzelac58.blogspot.rs/

Nada Đurović  https://priceorecima.wordpress.com/

 

Pa, drage moje, izvolite.

Tastatura je vaša. 😀

 

 

 

Advertisements