crna-gora-apartmani-becici-3

Neđe na crnogorsko primorje, sa Google pozajmljeno.

– Ti bi da ideš da živiš u Crnoj Gori?
– Da. Što?
– Svašta! Pa, je l’ ti znaš da Crnogorci ne vole Srbe?
– Nemam pojma. Svi Crnogorci koje znam, vole me i ja njih volim.
– A što u Podgorici i Cetinju svaki čas osvanu grafiti ‘Srbe na vrbe’, to ništa?
– Ništa. I ja bih pojedine Srbe okačila na vrbe. Više komada.
– Kakav si ti izrod! Gde ti je patriotizam?
– Ispario, kao što su isparili novci iz mog feng-šui crvenog buđelara, a povodom CHF kredita i ropstva koje trpim zbog političkih elita – ona prošla započela, ova aktuelna nastavila.
– Pa, srećan ti put i nemoj da mi posle kukaš za Srbijom.
– Hvala, krećem za par godina, tako da ima vremena za mahanje iz voza. A kartu ću kupiti u jednom pravcu, čisto da se zna.

 

Sva zla, zlobe, podmetanja, klevetanja, sve ružne stvari koje sam doživela u poslednjih deset godina naročito, a i pre toga, priredili su mi Srbi.

Autohtoni.

Bez primesa bilo koje druge nacionalnosti: što iz srca Šumadije, što iz Timočke krajine, što iz Centralne Srbije.

A bogami, nisam sjajno prošla ni sa Srbima izbeglim iz drugih krajeva bivše nam države.
I onda, kada me neko navede na ovakav dijalog, dobijem firciger, jer mi isturpija nervne završetke.

Advertisements