great-pyramid-giza

 

Gleda nešto na internetu, vrlo zainteresovan, udubio se.

Gledam i ja po frižideru da li imam sve što je potrebno za vanilice.

Nije da baš umirem od želje da se bakćem sa tim, ali eto, na obostrano zadovoljstvo mog bračnog supružnika i moje lično.

 

Iz mrtve tišine i čista mira, saopštava:

 

– E saću ti reć koliko ima piramida, tačno u bobu. Evo, 124. Znaš što je ovaj naš bio za Keopsa? Ništa. Beda. Ovaj sa 22 miliona robova. I vladao 50 godina! A šta ovaj jado, Keops? Sto hiljada robova gradili mu piramidu 20 godina. Mi i ne znamo, jadna, đe se ovaj naš sahranio. Mafija je to, moj brate. Mafija. A nijesam znao da je volio da slika guzuce sobaricama. Jesi ti znala?
– Jel to iz opšte kulture?
– Nije, jadna, to ti je iz istorije.

 

Dal da se bacim na onaj puter, brašno, orahe, pa da oposlim vanilice, ipak?

Mada me ništa, osim puste dosade od ove nemotivisane edukacije, ne asocira na pravljenje sitnih kolača u nedoba, na pedeset stepeni u hladu.

Advertisements