d187d0b5d181d182d0b8d182d0bad0b01

Preuzeto sa Google.

 

 

– Evo, da mi je ovakvu kuću da imam, da me zatrpa sneg, a unutra toplo, da uživam kao žena gospođa.

Gledam starinsku novogodišnju čestitku: kuća pod snegom, belo sve oko nje, četinari pod snegom, ograda pod snegom, divna topla svetla u kući, pa sam se sva raznežila nad nestvarnim prizorom.

– Muči, jadna, muči… Do proljeća se otrpala ne bi! Nego bi bilo: ‘Pančo, nema ljeba, Pančo, nema cigara, Pančo, nema nes kafe, Pančo, nema ovo, nema ono, ‘vegete’ nema Pančo, a što ćemo jest?!

– Ma, kakvi. U hibernaciju odoh. Ništa mi ne treba. Neću da kuvam.

– Dako se probudiš, jer si u tu hibernaciju od kad te znam.

– ?!

– Ela, reči, što ti nije jasno?

– Gde ti je romantika?

– Đe mi je? Čuš, ona pita đe je meni romantika?! A đe je tebi, gospođo, smočani kačamak u ovu mrzlicu? Đe? Đe su ti priganice, đe ti je cicvara? Đe ti je uzvarena varenika? Kako da uživam u romantiku, kad mi osnovni uslovi nijesu obezbjeđeni?

Advertisements