16818885995ca48f332b99a658725396_w640
Epizoda 1

U naznačeno vreme, eto nas na licu mesta, sa papirima dobijenim iz banke onomad i sa primedbama na ponuđeni tipski ugovor o konverziji iz CHF u EUR, u pisanoj formi, u dva primerka, kako i priliči.
Stigosmo na red kod nadležnog mladog gospodina, upeglanog, uglancanog, ulickanog.
– Dobar dan.
– Dobar dan.
Ja:
– Došli smo da popričamo o ovom predlogu koji ste nam dostavili…
Uglancani me neuglancano prekida:
– Nema tu šta da se razgovara, ili potpisujete i radimo konverziju, ili ništa.
Ja:
– Kako – ništa? Pozvani smo da razgovaramo o predlogu koji ste nam dostavili.
Ulickani:
– To vam je to, ili potpišite…
Panča prekida ulickanog:
– Čekajte, mladi gospodine, ne može to tako (Panča, nesklon lažnim osmesima i neiskrenoj ljubaznosti, odnekud izvlači neki, kobojagi, smešak!), da Vas pitam: koliko ste Vi imali godina pre 12 godina?
Upeglani se zacrveneo, zajapurio, vidno iznervirao:
– 17. A zašto je to bitno? Jel vi smatrate da nisam dovoljno stručan, ako sam mlad?
Ja, u sebi: Smatramo.
Panča, naglas:
– Ja to nisam rekao. Hteo sam da Vam kažem da smo u ovom problemu 12 godina i da je red da se o ovom ugovoru dogovaramo.
Ulickani, već vidno besan:
– A šta nije u redu sa ugovorom?
Ja:
– Recimo, član 4. Ja imam potraživanja od banke, zašto mi se uskraćuje mogućnost da banku tužim u tom delu, ako potpišem ugovor o konverziji ?
Panča:
– Rata, znači, nije fiksna, jer zavisi od kamate? Ko mi garantuje da se rata neće enormno povećavati?
Ja:
– Ovaj ugovor se kosi sa pravnim stavom VKS, to znate? U suprotnosti je i sa zakonom.
Ulickani, crven kao da je goreo na Zakintosu pet dana, sikće:
– Jeste vi došli ovde da potpišete ugovor o konverziji, ili da proveravate moje znanje? Ja sam, po vašem mišljenju, neznalica. Nisam čuo za lex specialis. Ništa ne znam o kamatama.
Mi, zgranuti:
– ?!?!?!?!
Uglancani štekće kao iz mitraljeza:
– Evo, pozvaću direktorku, pa sa njom vidite, pošto ja ništa ne znam.
Besno udara po telefonu na astalu i najavljuje nas kod direktorke.
Ustajemo.
Ja:
– Kada radite ovakav posao, tu nema mesta sujeti.
Upeglani, nosa zabodenog u neki papir koji, sigurna sam, i ne vidi, progovara:
– Pa šta mogu, eto, sujetan sam!
Ja:
– U tom slučaju, ovaj posao nije za Vas.
Odlazimo da čekamo Epizodu 2.

U međuvremenu potvrđujem u sebi i naglas činjenicu da neznalice i glupanderi svoju nestručnost i nekompetentnost pokrivaju drskošću, bahatošću i arogancijom…

 

Epizoda 2

Ako ništa drugo, direktorica je bar bila i ljubazna i predusretljiva tokom razgovora, za razliku od onog iskompleksiranog paćenika.
Opet ispočetka:
– Dobar dan.
– Dobar dan.
Direktorica:
– Izvolite. Došli ste povodom poslatog predloga ugovora o konverziji.
Zapažam reč: predloga.
Ja:
– Da. Imamo pitanja, imamo primedbe, imamo svašta nešto. A Vaš kolega je iskazao jedan visok stepen nepoštovanja i nekulture, pa sad ne znam da li da išta kažem?
Direktorica, sa osmehom:
– Nemojte zameriti, molim Vas. Kolega je dobio otkaz ugovora o radu, pa je zato valjda nervozan.
Žalosti! Dobio otkaz, a namestili ga da radi na konverziji! Pa gde će on sa nama, besnima, otrovnima, potkovanima informacijama, kaljenima po beogradskim ulicama na kojima smo okapavali ispred raznih institucija… i sticali znanja za koja nismo ni mislili da će nam ikada biti potrebna! Kud njega delegiraše s golim dupetom (čitaj: praznoglavog) međ pijane Turke! Prosto mi ga nešto došlo i žao. Takva sam ja, iz besa se očas posla konvertujem u sažaljenje. Zato i prolazim ovako.
Direktorica, čim je ispootvarala moj kreditni dosije, gleda u monitor i kaže:
– Slušam vas.
Pri tome, uzima papir i olovku, beleži ponešto od onoga što pričamo i pitamo Panča i ja, naizmenično.
Iznela sam sve što sam imala od primedbi u usmenoj formi i dodala:
– Sve ovo sam napisala, sažeto, za vašu pravnu službu.
Direktorica:
– Hvala, to nam mnogo olakšava posao. Vidite, ja vas razumem u potpunosti, nisam pravnik i ne mogu da vam odgovorim na pitanja vezana za tekst ugovora i zakonsku osnovu, ali ću vaše primedbe preneti, ne samo ovo što ste napisali, nego i ovo što sam ja zabeležila. Ostaje da vidimo kakav će biti njihov stav i odgovor koji ćete dobiti u narednih sedam dana. Ja mogu da vam objasnim sve ono što vas zanima vezano za ovaj predlog, ako je nešto nejasno, da pojasnim – anuiteti, kamate, euribor, to su stvari o kojima mogu ja, a ostalo radi pravna služba.
I sve je objasnila i pojasnila, pristojnim tonom, korektno.
Zakazali smo ponovno viđenje za 26.06. Do tada će stići i odgovor pravne službe u pisanoj formi.

Ne očekujem ništa spektakularno, bolje reći – ne očekujem ništa, jer znam da su Addiko i Rajfajzen najgore po pitanju konverzije CHF kredita.
Meni uvek ostaje mogućnost tužbe, naravno, to nije sporno.
Razmislićemo. Konsultovaćemo se sa kompetentnim ljudima, advokatima koji se bave ovom problematikom na ozbiljan i konsekventan način – znamo ko su ti ljudi, poznajemo se…
Kao što pravnici kažu: Bolje i mršava nagodba, nego debela parnica. Ima tu jedan ključni momenat koji je meni bitan, a nije za javnu priču. Pri tome, taj momenat nije nužno povezan sa ovim ponuđenim tekstom ugovora o konverziji. Ukoliko banka bude imala sluha da mi u tom delu iziđe u susret, velika je verovatnoća da ću ugovor potpisati – a boriću se da član 4. bude brisan, koliko god moje mogućnosti budu dozvoljavale.

Da dodam na kraju, ne kao nevažnu stvar, nego eto, sad sam se setila – ako moraš da pojedeš žabu, poješćeš je. Ali, evo, bitan je i način na koji ti se ta žaba servira.